Šta Tramp zaista hoće od Kube i kako planira da to dobije?

Raul Kastro je u sredu napunio 95 godina. Bivši kubanski lider, koji je zajedno sa svojim bratom Fidelom Kastrom pomogao da se izvede revolucija 1959. godine, svoj rođendan je proveo daleko od očiju javnosti.

Prema izveštajima, često se premešta između tajnih lokacija nakon što je administracija Donalda Trampa prošlog meseca protiv njega podigla optužnicu za ubistva povezana sa događajima iz prošlosti.

Čini se da je Tramp usmerio pažnju ka Kubi, a pravne optužbe mnogi su protumačili kao mogući izgovor za pokretanje vojne akcije protiv ostrva, prenosi britanskiThe Telegraph.

Neki analitičari smatraju da bi administracija mogla da koristi optužnicu kao osnov za jači pritisak na Havanu, iako američki zvaničnici javno negiraju da postoje neposredni planovi za invaziju.

Ostrvska država ostala je komunistička već 67 godina i predstavljala je izazov za čak 13 američkih predsednika - ali bi se to, prema pojedinim procenama, uskoro moglo promeniti.

"Kuba je sledeća", navodno je rekao Tramp u januaru nakon američke operacije u kojoj je uhapšen venezuelanski lider Nikolas Maduro i prebačen u Sjedinjene Države, gde se i dalje nalazi u pritvoru.

Izvor blizak američkom predsedniku rekao je da bi Kuba predstavljala "lak uspeh", posebno zbog teške ekonomske situacije u Havani.

"Zemlja je u finansijskom kolapsu, podrška bi bila ogromna, a televizijski snimci bili bi spektakularni", rekao je izvor.

Američko vojno gomilanje snaga na Karibima podstaklo je spekulacije o mogućem velikom napadu na ostrvo koje je istovremeno poznata turistička destinacija i jedan od poslednjih strateških simbola Hladnog rata.

Nosač aviona USS Nimitz i prateći ratni brodovi stigli su u region 20. maja, samo nekoliko dana nakon što je najmanje pet američkih izviđačkih aviona i tri bespilotne letelice letelo duž južne obale Kube.

Nosač aviona bio je praćen razaračima, krstaricama sa navođenim raketama i brodovima za logističku podršku. Ričard Feinberg, stručnjak za Latinsku Ameriku koji je služio u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom administracije Bil Klinton, izjavio je:

"Rekao bih da su postavili temelje u smislu medijske i političke pripreme... zbog čega izgleda kao da se sprema neka vrsta kulminacije".

Marko Rubio, američki državni sekretar, govorio je o Kubi veoma oštrim tonom.

"Kuba je oduvek bila pretnja nacionalnoj bezbednosti", rekao je novinarima, optužujući Havanu da se svrstava uz neprijatelje Amerike.

Šanse za mirni sporazum, upozorio je, "nisu velike". Međutim, malo posmatrača veruje da će Tramp pokrenuti značajnu vojnu operaciju na Kubi, uprkos njegovoj otvorenoj retorici u vreme napada na Venecuelu.

Prisustvo ratnog broda se umesto toga vidi kao veliki kockar na pregovaračkom stolu američkog predsednika dok razmatra kako da "zauzme" ostrvsku državu.

Mark Kansijan, bivši zvaničnik Pentagona, a sada viši analitičar u Centru za strateške i međunarodne studije, rekao je za Telegraf: „Ljudi odmah pomisle, pa, hoćemo li napasti Kubu? Odgovor na to je apsolutno ne.

„To bi zahtevalo višedevizijsku, višemesečnu, ogromnu operaciju. Svuda je ispisano blato.“

Izvor iz Bele kuće rekao je da je plan bio kombinacija maksimalnog ekonomskog pritiska, pokretanja krivičnih optužnica i gomilanja vojnih snaga na Karibima.

"SAD bi mogle da pokrenu ograničene vazdušne napade koji bi uništili vazdušnu odbranu zemlje, ili čak pripadnike kubanskog režima", rekao je Kansijan, ukazujući na sličnosti u pripremi za hapšenje Madura.

"Kastro bi bio najverovatniji kandidat jer je sada pod optužnicom, tako da bi mogli da tvrde da je ovo neka vrsta pravnog postupka".

To bi moglo da ponudi ostvariv srednji put za američkog predsednika koga je ohrabrio uspeh munjevite operacije njegove vojske u Venecueli 3. januara, ali ga je pokolebao njegov napad na Iran 28. februara. Tramp ostaje u ćorsokaku u mirovnim pregovorima sa Teheranom mesecima kasnije.

Američke sankcije guše kubanski režim. Od januara, Trampova administracija je efikasno blokirala sve isporuke nafte Kubi, ubrzavajući najgoru humanitarnu krizu u istoriji zemlje. Javne komunalne usluge na ostrvu dugom oko 1.300 kilometara brzo propadaju, sa svakodnevnim nestancima struje zbog ograničenih zaliha goriva.

Ovo je osakatilo kubanski zdravstveni sistem, koji pati od nedostatka osnovnih potrepština. Bolest se širi. Infrastruktura zemlje je već bila trošna, ali sada su putevi neupotrebljivi, a nekada šarene zgrade Havane se raspadaju. Gomile smeća nižu se duž ulica.

"Kuba se trenutno nalazi u najdubljoj krizi ikada", rekao je Luis Martinez-Fernandez, profesor latinoameričke istorije na Univerzitetu Centralne Floride.

"Danas je dovoljno samo da pogledate slike običnih Kubanaca, koliko su mršavi... A ako vidite postrojeno rukovodstvo, svi imaju ove gomilane stomake. Ljudi razbijaju lonce i tiganje po ulicama, pale stvari. Pre nekoliko nedelja, demonstranti su otišli ​​u lokalno sedište Komunističke partije i spalili ga. To su stvari koje nikada ranije niste videli. Vidim ih kao primere ili prozore u očaj kubanskog naroda".

UN su upozorile na potencijalni humanitarni kolaps zbog nestašice hrane. Stručnjaci se takođe plaše da bi vruće leto bez klimatizacije ili hlađenja moglo da podigne nemire na ekstremni nivo. Ovo bi moglo da deluje protiv Trampa ili da mu ide na ruku.

"Leto se bliži, veoma je vruće na Kubi, tako da se lako može zamisliti jedan scenario sa demonstracijama velikih razmera“, rekao je Fajnberg.

"Ako vide da stvari izmiču kontroli, moglo bi se zamisliti krvoproliće. Takođe bi se mogla zamisliti masovna migracija očajnih Kubanaca... što bi ili izvršilo pritisak na Belu kuću, ili pružilo izgovor da Bela kuća zaista ode".

U svakom slučaju, propala država oko 150 kilometara južno od obala SAD nosi visok rizik, ne samo zato što Kuba daje Rusiji, Kini, Iranu i Venecueli pristup obaveštajnim podacima i mostobranu na Karibima.

Za vašingtonske jastrebove, Kuba nije samo siromašno komunističko ostrvo - to je isturena operativna baza za američke protivnike. Uspešna akcija protiv Havane poslala bi poruku celoj hemisferi: era antiameričkih režima koji koriste kineski novac, rusko oružje i iranske mreže kao osiguranje je završena.

I Tramp i Rubio su izneli svoje namere za promenu režima na Kubi. Kastrovi su de fakto vladajuća porodica u ostrvskoj državi od vojnog pokreta kojim je svrgnuta diktatura Fulhensija Batiste 1959. godine i još uvek drže vlast nakon što su lično izabrali Migela Dijaza-Kanela za Kastrovog naslednika.

Ali decenije komunističkog vođstva dovele su do pada životnog standarda, pogoršanog lošom državno kontrolisanom ekonomijom i dugogodišnjim američkim trgovinskim embargom.

Ekonomska zaštita Venecuele i Sovjetskog Saveza, koji su kupovali kubanski šećer po cenama iznad tržišnih i isporučivali naftu po povoljnim uslovima, je nestala. Ekonomski pritisak je konačno primorao Kastrove za pregovarački sto, kako bi uključili SAD u razgovore na visokom nivou.

Smatra se da su najviši zvaničnici Kastrovih otvoreni za ekonomski sporazum, prema analitičarima, ali takođe nerado priznaju bilo kakvu značajnu političku promenu nakon skoro sedam decenija na vlasti.

Tramp je ranije tvrdio da je imao "mnogo ponuda da ide na Kubu zbog poslova, poslovnih sporazuma, nekretnina i drugih sporazuma", ali ih je odbio "uz obrazloženje da ću otići kada Kuba bude slobodna".

Pa ipak, 2008. godine, Tramp je podneo zahtev za registraciju svog Trampovog zaštitnog znaka za komercijalne aktivnosti, uključujući hotele, kazina, terene za golf i takmičenja lepote, prema pisanju lista "Majami Herald".

Angažovao je kubansku advokaticu, Letisiju Lauru Bermudez Benitez, da podnese zahtev u oktobru te godine, a kao adresu je navedena njegova kula na Petoj aveniji 725.

Zaštitni znak je odobren dve godine kasnije, ali je istekao 2018. godine, dok je Tramp bio u svom prvom mandatu kao predsednik SAD.

Iako Tramp nije prekršio američki embargo protiv Kube, američko Ministarstvo finansija je dozvolilo podnošenje zahteva za zaštitne znakove kao izuzetak, to je dalo rani uvid u to kako bi Tramp mogao finansijski profitirati od svrgavanja vlade na ostrvu koje ima samo jedan teren za golf.

Dok je bio predsednički kandidat, Tramp je razmatrao izgradnju hotela na Kubi, rekao je izvršni direktor Iberostar grupe 2016. Iste godine upitan da li bi bio zainteresovan za otvaranje hotela na Kubi, Tramp je rekao za CNN:

"Bih, bih u pravo vreme, kada nam bude dozvoljeno da to uradimo".

Luis Galvin, vodeći analitičar za Ameriku iz "Sibylline", firme za obaveštajne podatke o riziku, kaže da je keonomijaključna:

"Trampova politika širom sveta vođena je izvlačenjem najboljeg za SAD, a to je u velikoj meri povezano sa ekonomijom. Mislim da bi bio srećan da vidi američke firme u mogućnosti da investiraju tamo tokom njegovog predsedništva, umesto da čekaju ličnu korist nakon toga. Ali ne mislim da je to nužno moralno negodovanje zbog komunizma".

Smatra se da Rubio, sin kubanskih imigranata u SAD, insistira na promeni režima. U obraćanju kubanskom narodu, održanom na španskom jeziku prošlog meseca, rekao je da Amerika želi da "izgradi bolju budućnost" za njih.

To je podstaklo sugestije o razdoru između Rubija, koji izgleda želi da obnovi demokratiju u Havani svrgavanjem komunističke vlasti, i Trampa, čije motivacije nisu jasne.

"Za kubanskog Amerikanca Rubija, to je pitanje koje mu je na pameti", rekao je Džon Bolton, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD,  dodajući da je "veoma zabrinut da nema velikog plana za Kubu čini se da ovde koriste plan Venecuele".

Rubio možda ima drugačije ciljeve

Brajan Finukejn, bivši advokat Stejt departmenta SAD, koji je sada viši savetnik u Međunarodnoj kriznoj grupi, smatra da je "važno prepoznati da Rubiov cilj može biti drugačiji od Trampovog".

"Predsednik bi mogao biti spreman da prihvati onakav dogovor koji otvara Kubu za investicije. To ne izgleda kao Rubiova vizija za budućnost Kube. To bi bio razlog za njegovu kandidaturu, ako se o tome odluči 2028. godine".

Neki od drugih Rubijevih komentara pružaju jasniji signal o planovima Trampove administracije. Američki državni sekretar je na televizijski prenošenom sastanku kabineta početkom ove nedelje rekao da je Havanu preuzela "ova kompanija pod nazivom Gaesa koja u osnovi kontroliše 70 odsto ekonomije".

Gaesa, koju je 1990-ih osnovao Kastro, je rasprostranjeno vojno preduzeće koje efikasno kontroliše kubansku ekonomiju nadgledajući njene supermarkete, banke i benzinske pumpe. Američka vlada i drugi međunarodni kritičari je vide kao korumpiranu organizaciju.

Ali dok Rubio tvrdi da bi se procenjenih 18 milijardi dolara u Gaesinim rezervama moglo iskoristiti za "pomoć kubanskom narodu", drugi očekuju da gospodin Tramp ima drugačije planove.

"Uradili bi ono što se dogodilo u Istočnoj Evropi. Znate, prodate to, privatizujete to", rekao je Fajnberg i dodao:

"Ono što ova administracija verovatno želi je svakako nadoknada za [američku] imovinu oduzetu u vreme [kubanske] revolucije, ali i privatizacija imovine. Hoteli, plaže, rudarski objekti".

To bi verovatno bio prvi korak u planovima da se Kuba preplavi stranim investicijama, predvideli su stručnjaci, od kojih bi neke mogle doći od samog američkog predsednika.

Još u martu ove godine,  Tramp je opisao Kubu, koja se nalazi oko 500 kilometara južno od njegovog floridskog letovališta Mar-a-Lago, kao "prelepo ostrvo".

Martinez-Fernandez je za Telegraf rekao: "Havana treba sloj farbe, pa ko će obezbediti farbu?

"Biće veoma moguće, ako na Kubi ostane vakuum, da će SAD igrati ogromnu ulogu. Trampovo područje poslovanja su hoteli. Dakle, ko će upravljati hotelima u postkastrovoj eri? Ne vojno i civilno rukovodstvo. Tramp to vidi u smislu dolara i centi, kako može dozvoliti velikim američkim kompanijama da preuzmu kontrolu, i to bi bilo na njegovo zadovoljstvo... Kuba je 12 puta veća od Portorika, i ako mene pitate, ima mnogo lepše plaže, tako da bi to postala glavna meta za razvoj turizma".

Sa grafitima „Živeo Tramp“ koji su se pojavili u Havani početkom ove godine, ostaje pitanje da li će se žurba američkog predsednika da ode tamo obiti o glavu. Nastavak gušenja Kube sankcijama mogao bi da izazove masovne nemire za zemlju od oko 10 miliona stanovnika.

To bi takođe moglo da izazove egzodus ka obalama SAD, što bi moglo da ugrozi Trampovu popularnost pre međuizbora u novembru, procenjuje se da je 850.000 Kubanaca potražilo utočište u SAD između 2021. i 2024. godine.

Ali vojna intervencija bi mogla da pogorša stvari, rekao je Danijel Pedreira, profesor političkih nauka na Međunarodnom univerzitetu Floride.

"Ne u smislu da će Kubanci vojno pobediti SAD ili nešto slično, ali bi moglo da se obije o glavu ako pokušate demokratsku tranziciju, a tranzicija ne ide glatko ili ako dođe do nasilja. Recimo da Amerika uđe. Onda, koji je sledeći korak?".

Za Trampa, mogućnost da bude predsednik SAD koji će konačno svrgnuti kubanski režim mogla bi biti dovoljan podsticaj.

"Drugi predsednici su ovo posmatrali 50, 60 godina i radili nešto", rekao je u Ovalnom kabinetu u maju. "Izgleda da ću ja biti taj koji će to učiniti".

(Telegraf.rs)